Drina

Obula sam cipele skitare, pa ne stižem da ćaskam, ali ću nadoknaditi - kada paaaaaaaaaaaaadne prvi sneg!

Juče sam bila u Krušedolu. Nije mala stvar proslaviti 500. rođendan. Verujem da ste već saznali kako je bilo, ispod koje šatre se služila jagnjetina, a ispod koje prasetina i da je med - tegla bio 500 dinara (u skladu sa jubilejom). Nešto više o manastiru i dinastiji Branković, Makismu i Angelini ispričaću vam čim se „izujem”.

Bila sam i u Kovačici kod Zuzane Vereski. Ako ste pomislili da je to čuvena slikarka, svetskog glasa kod koje je u posetu dolazio i Jurije Gagarin i Rolingstonsi i tako redom grešite - to je bila Halupova. Međutim, i ova „moja” Zuzana, je svestki poznata, nema države u svetu u kojoj nisu bile njene slike, a u mnogim i ona s njima, iza nje je 37 samostalnih izložbi, kolektivne ne broji. NIje odolela iskušenju da zamoči četkicu u boju i na čuvenom Montmartru u Parizu, a pošto nije imala platno, slikala je po rukama prolaznika i svi su bili oduševljeni. Njen suprug Pavel je kuvar i stolar. Koja čarobna kombinacija, dok ona slika on može da zaprži ručak i usput napravi štafelaj... Ali to ne radi, umoran je od varjača na poslu pa kod kuće ne prilazi šporetu, a umesto štafelaja pravi prekrasna drvena jaja. Imam fotke pa kad.., jeste kad se izujem „kačim” ih na blog - pod uslovom da me naučite!

E to je bilo juče, a sutra preko Valjeva i Debelog brda, uz neizostavnu pauzu u kafanici „Duga” gde služe sjajne jagnjeće sarmice u kiselom mleku i kafu za 30 dinara,(toliko je bila  pre nekoliko meseci), produžavam na Kaluđerske bare na TARI. Gore je  Balkanski kup u daljinskom jahanju. Stigli su učesnici iz 10 država. Naš favorit je nastavnica Olgica Petronijević, koja je pre samo dve godine prvi put probala da jaše, a već je državni prvak, nadam se i Balkanski, O TOME JAVLJAM S LICA MESTA (ako nađem laptop ja ga nemam). E kad utihne galop konja, ugasi se logorska vatra a strune gitare se umire, eto mene nazad za MOJ BEOGRAD. Sve ću vam lepo i u detalje, u stogom poverenju ispričati.

Da ne zaboravim, bila sam i u Krčedinu, ako se za vikend pitate gde bi da prošetate predlažem restoran na obali Dunava, ne prvi već drugi ispod bolnice u Slankamenu, nažalost ime nisam upamtila ali ćete ga, čim ga ugledate, „spaziti”. Tu  riblju čorbu za dvoje ne može da pojede ni četvoro, a cena pristojna.

 Toliko za ovaj put, misliću na vas dok budem jezdila Tarom, palila sveću u manastiru Rača i pila vodu s ljubavnogh izvora na Lađevcu, malo li je?

VAŠA 

TaraTavna

p.s. mnogo mi se dopada moje Blog ime