Drina

Dragi prijatelji, znani i neznani pozivam vas da zajedno proslavimo moj rođendan, ja sam vama namenila tortu,

a tu je i muzika, znači zabava ,može da počne za 10 minuta!

Dobro došli!!!

 http://www.youtube.com/watch?v=Xc6askRSIfU

http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Planinsko-selo-usred-ravnice.lt.html

 Ako poželite da pređete preko mosta, evo kratke priče o Bijeljini i okolini kao smernica šta bi se moglo posetiti i videti

Poslao si jutros maglu
duž reke,
da zamuti vid,
a znaš dobro da sokoli ne znaju za stid.

Podig'o si sinoć maglu
do neba,
da ti zvezde skrije,
a znaš dobro da nijedna nedostižna nije.

Prosuo si zorom maglu
po zemlji,
da zavaraš trag,
a znaš dobro koliko si i bez traga drag.

(autor nisam ja, pretpostavljam da je Aleksandra Petrović.., ali mi uzela „reč iz usta”)

Међу вуковима опстати овци је тешко, али нијенемогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстатикао овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односнода нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци.

Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудрост Богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази углупост. Ни једно ни друго више, него да будемо "мудри као змије, а безазлени као голубови". ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Слава патријарху српском господину Павлу и хвала за све што је дао Српском народу. У мени ће заувек остати, а пренећу и својој деци његове речи:„БУДИМО ЉУДИ - Нисмо бирали ни земљу ни где ћемо се родити, ни народ у којем ћемо се родити, ни време у којем ћемо се родити, али бирамо једино да ли ћемо бити људи или нељуди... ”. То нам је у аманет  од нашег Павла. Слава му и ХВАЛА

Šta me briga što ona ima njega i ja imam biciklu pa ipak vozim rolere!!!

Što se mene tiče ja sam gladna, ako ste i Vi izvolte na palentu s kulenomk, suvim vratom, urnebes salatom... Za piće se pobrinite sami.

Generalna

TEŠKO ŽENI KOJA JE POŠTENA
KAD OSTARI NEMA USPOMENA

 “AKO VAM ZIVOT DAJE LIMUN VI NAPRAVITE LIMUNADU”

Dobro de bi će i za druge drage komentatore, otom potom ima dana. Ali ovaj zlatiborski kup sa šumskim voćem ovog puta je samo za osobu čiji savet je pomogao da se nastavi jedno lepo prijateljstvo koje se za trenutak spotaklo o ćutanje.

Sanjarenja56 HVALA!

   Otišla je na put bez povratka. Dobra stara majka u društvu je anđela. Imala je tu sreću da njena deca budu uz nju do poslednjeg časa i uzvrate joj nežnošću i ljubavlju kao što je i ona brinula o njima majčinčinski toplo s puno razumevanja. Otišla je „po redu”, u godinama „spremnim za put”. Ostala je praznina. Više je nema da pita:„jesi li gladan”, „obuci se da ne nazebeš”, „kada se vraćaš”...

Tišina odzvanja. Možda  je do nekle može ublažiti blizina prijatelja. Saznanje da nismo sami, da neko o nama i dalje iskreno brine.

Daleko sam da dodam šolju čaja, da napravim palačinke (to bi sigurno i vezanih očiju umela)... Jedino što mogu je da napišem pismo, poruku... 

„Nije mi ni do čega...” Poštujem, ćutim, a u sebi se pitam kad ako ne sada reći nekome - računaj na mene? Da li je u redu to što  ćutim? 

Šta je veća greška „dosađivati” nekome kome, skrhanom tugom, nije ni do čega, ili ga pustiti da odboluje svoj bol? 

Na momente se osećam i povređeno, ako ti nisam potrebna kada ti je teško, ako ti tada moje društvo smeta, to onda znači da me i ne doživljavaš kao pravog, istinskog, prijatelja pred kojim se ne ustručavaš pokazati svoju slabost, suze,  nemoć da se odupreš tuzi... 

Beograd je dobio još jedan izuzetno luksuzan hotel na samom uglu Sremske (br 1) i Terazija (br2).  Nalazi se u zgradi koja više od 100 godina krasi ovaj deo grada, a u kojoj je svojevremeno bila banka.

Oni koji požele da uživaju u raskoši ove beogradske turističke bombone mogu da izaberu jedan od 7 luksuznih apartmana. Ukoliko se opredele za Rojal doručak sa korišćenjem Spa centra koštaće ih 415 E. Skrominija varijanta u Deluxe apartmanima je 315 E. Preostaje vam da se oprdelite .

Ja sam se promuvala hotelom, zavirila u svako ćoše i evo kako to sve izgleda:

Mini kuhinja, trpezarija i dnevni boravak, sa izuzetnim osvetljenjem, plazmnaTV i ružom - dizajnerima svaka čast na izuzetno obavljenom poslu.

Spavaća soba, da li je krevet udoban - e to vam ne bi znala kasti. Ali da imam ovakav garderobni ormar (slika dole) i moj bi stan bio besprekorno uredan.

Sada vas vodim do toaleta u kome je na mene najveći utisak ostavila uveličavajuće ogledalce - mislilo se i na goste koji imaju problem s dioptrijom.

 I šta na kraju reći, ko može ne uživa, a ko želi neka sneva...

Perkov salaš se nalazi  na Fruškoj gori, kod Iriga. Do njega se stiže zemljanim putem uz pažljivo uočavanje putokaza.

Kada stignete do salaša, koji se sakrio iza polja kukuruza iznenadiće vas idila o kojoj se sve ređe i priča, jer oni koji pamte ta vreman o njima ne rado govore kao da se stide svog porekla, pa bi da ga što pre zaborave. 

Oko kuće se jure pas i mačka, kokoška kokodakanjem javlja da je upravo snela jaje, na kući fenjer na gas, a u pletenoj košari jabuke...

Perko nas je dočekao u gaćama - onim sremačkim ko sneg belim, sa šeširom na glavi... Ljubazno nudi rakiju ili sok od malina... To što ovde možete da poručite da popijete ili pojedete je domaće. Mi smo imali sreće da stignemo baš na vruće krofne sa đžemom od kajsija...

A kada smo se napojili i najeli, onda smo na sveže pokošeno seno prilegli... Taj miris opojnih trava je prava aromoterapija, a tek toplina tkanog ćilima koji je prebačen preko „ležaja”... Najlpše od svega je što se osećate - opušteno, slobodno, kao kod svoje kuće...

Ako me pitate za cene hrane i pića - u rangu su beogradskih, ali se ovde baš sve i ne naplati, poput makovnjače kojom smo posluženi za srećan put i „dođite nam opet”.

Pitam se pitam šta da vam kažem, da sam bila na Tari to već znate, a kako sam se provela pa tako da ću u iduću nedelju da idem ponovo, ali ovog puta vodim još 50 Izletnika na dvodnevno krstarenje ovom planinskom lepoticom.

Da bi vam približila lepote moje ljubimice savladala sam i način dodavanja fotografija na blog i na to sam vrlo ponosna, tako da ću sada štedeti na rečima - neka fotke govore.

Na Kaluđerskim barama je održan Balkanski kup na kome je prijavilo učešće 11 država, pa je toliko bilo i zastava na jarbolima.

Da bi stazu dugu 110 kilometara prešli za dana, start trke je bio u cik zore - 5 i 30'. Naravno da sam bila tu sa sve podočnjacima

 Da li igde još kao na Tari jele i borovi rastu iz vode i to drinske... Ne nije greška voda u reverzibilno  Zaovinsko jezero pumpama stiže iz reke Drine i tu se meša s vodom Rzava...

 Eh da mi je ovakva kuća pa još na Tari - pusti sanak. Inače u njoj je i prodajna galerija slika, a nalati se malo dalje od hotela „Omorika”

 Taaaara, pogled sa zidina nekadašnjeg grada Solotnika

Da se ne lažemo, ja bi srećna bila i kada bi se ova koliba MOJOM zvala.

 Toliko za ovaj put. S obzirom da sam na Tari bila DVA dana, mogu vam o njoju pričati i ređati fotke naradna dva meseca. I samo da ne zaboravim kakva bi ja bila TaraTavna, da i svoju drugu ljubimicu nisam posetila i za ovaj put evo kako izgleda jedna od crkvenih fresaka.

I da znate bilo bi ovo sve i pre na blogu da usput nisam imala bliski susret sa poljoprivrdnom mašinom - kako se u saobraćaju tretira traktor, kome su otkazale kočnice, tako da nastalu štetu snosi ko je oštećen, a ne ko je kriv...

Obula sam cipele skitare, pa ne stižem da ćaskam, ali ću nadoknaditi - kada paaaaaaaaaaaaadne prvi sneg!

Juče sam bila u Krušedolu. Nije mala stvar proslaviti 500. rođendan. Verujem da ste već saznali kako je bilo, ispod koje šatre se služila jagnjetina, a ispod koje prasetina i da je med - tegla bio 500 dinara (u skladu sa jubilejom). Nešto više o manastiru i dinastiji Branković, Makismu i Angelini ispričaću vam čim se „izujem”.

Bila sam i u Kovačici kod Zuzane Vereski. Ako ste pomislili da je to čuvena slikarka, svetskog glasa kod koje je u posetu dolazio i Jurije Gagarin i Rolingstonsi i tako redom grešite - to je bila Halupova. Međutim, i ova „moja” Zuzana, je svestki poznata, nema države u svetu u kojoj nisu bile njene slike, a u mnogim i ona s njima, iza nje je 37 samostalnih izložbi, kolektivne ne broji. NIje odolela iskušenju da zamoči četkicu u boju i na čuvenom Montmartru u Parizu, a pošto nije imala platno, slikala je po rukama prolaznika i svi su bili oduševljeni. Njen suprug Pavel je kuvar i stolar. Koja čarobna kombinacija, dok ona slika on može da zaprži ručak i usput napravi štafelaj... Ali to ne radi, umoran je od varjača na poslu pa kod kuće ne prilazi šporetu, a umesto štafelaja pravi prekrasna drvena jaja. Imam fotke pa kad.., jeste kad se izujem „kačim” ih na blog - pod uslovom da me naučite!

E to je bilo juče, a sutra preko Valjeva i Debelog brda, uz neizostavnu pauzu u kafanici „Duga” gde služe sjajne jagnjeće sarmice u kiselom mleku i kafu za 30 dinara,(toliko je bila  pre nekoliko meseci), produžavam na Kaluđerske bare na TARI. Gore je  Balkanski kup u daljinskom jahanju. Stigli su učesnici iz 10 država. Naš favorit je nastavnica Olgica Petronijević, koja je pre samo dve godine prvi put probala da jaše, a već je državni prvak, nadam se i Balkanski, O TOME JAVLJAM S LICA MESTA (ako nađem laptop ja ga nemam). E kad utihne galop konja, ugasi se logorska vatra a strune gitare se umire, eto mene nazad za MOJ BEOGRAD. Sve ću vam lepo i u detalje, u stogom poverenju ispričati.

Da ne zaboravim, bila sam i u Krčedinu, ako se za vikend pitate gde bi da prošetate predlažem restoran na obali Dunava, ne prvi već drugi ispod bolnice u Slankamenu, nažalost ime nisam upamtila ali ćete ga, čim ga ugledate, „spaziti”. Tu  riblju čorbu za dvoje ne može da pojede ni četvoro, a cena pristojna.

 Toliko za ovaj put, misliću na vas dok budem jezdila Tarom, palila sveću u manastiru Rača i pila vodu s ljubavnogh izvora na Lađevcu, malo li je?

VAŠA 

TaraTavna

p.s. mnogo mi se dopada moje Blog ime