Drina

Pitam se pitam šta da vam kažem, da sam bila na Tari to već znate, a kako sam se provela pa tako da ću u iduću nedelju da idem ponovo, ali ovog puta vodim još 50 Izletnika na dvodnevno krstarenje ovom planinskom lepoticom.

Da bi vam približila lepote moje ljubimice savladala sam i način dodavanja fotografija na blog i na to sam vrlo ponosna, tako da ću sada štedeti na rečima - neka fotke govore.

Na Kaluđerskim barama je održan Balkanski kup na kome je prijavilo učešće 11 država, pa je toliko bilo i zastava na jarbolima.

Da bi stazu dugu 110 kilometara prešli za dana, start trke je bio u cik zore - 5 i 30'. Naravno da sam bila tu sa sve podočnjacima

 Da li igde još kao na Tari jele i borovi rastu iz vode i to drinske... Ne nije greška voda u reverzibilno  Zaovinsko jezero pumpama stiže iz reke Drine i tu se meša s vodom Rzava...

 Eh da mi je ovakva kuća pa još na Tari - pusti sanak. Inače u njoj je i prodajna galerija slika, a nalati se malo dalje od hotela „Omorika”

 Taaaara, pogled sa zidina nekadašnjeg grada Solotnika

Da se ne lažemo, ja bi srećna bila i kada bi se ova koliba MOJOM zvala.

 Toliko za ovaj put. S obzirom da sam na Tari bila DVA dana, mogu vam o njoju pričati i ređati fotke naradna dva meseca. I samo da ne zaboravim kakva bi ja bila TaraTavna, da i svoju drugu ljubimicu nisam posetila i za ovaj put evo kako izgleda jedna od crkvenih fresaka.

I da znate bilo bi ovo sve i pre na blogu da usput nisam imala bliski susret sa poljoprivrdnom mašinom - kako se u saobraćaju tretira traktor, kome su otkazale kočnice, tako da nastalu štetu snosi ko je oštećen, a ne ko je kriv...