Drina

Perkov salaš se nalazi  na Fruškoj gori, kod Iriga. Do njega se stiže zemljanim putem uz pažljivo uočavanje putokaza.

Kada stignete do salaša, koji se sakrio iza polja kukuruza iznenadiće vas idila o kojoj se sve ređe i priča, jer oni koji pamte ta vreman o njima ne rado govore kao da se stide svog porekla, pa bi da ga što pre zaborave. 

Oko kuće se jure pas i mačka, kokoška kokodakanjem javlja da je upravo snela jaje, na kući fenjer na gas, a u pletenoj košari jabuke...

Perko nas je dočekao u gaćama - onim sremačkim ko sneg belim, sa šeširom na glavi... Ljubazno nudi rakiju ili sok od malina... To što ovde možete da poručite da popijete ili pojedete je domaće. Mi smo imali sreće da stignemo baš na vruće krofne sa đžemom od kajsija...

A kada smo se napojili i najeli, onda smo na sveže pokošeno seno prilegli... Taj miris opojnih trava je prava aromoterapija, a tek toplina tkanog ćilima koji je prebačen preko „ležaja”... Najlpše od svega je što se osećate - opušteno, slobodno, kao kod svoje kuće...

Ako me pitate za cene hrane i pića - u rangu su beogradskih, ali se ovde baš sve i ne naplati, poput makovnjače kojom smo posluženi za srećan put i „dođite nam opet”.