Drina

Pitam se pitam šta da vam kažem, da sam bila na Tari to već znate, a kako sam se provela pa tako da ću u iduću nedelju da idem ponovo, ali ovog puta vodim još 50 Izletnika na dvodnevno krstarenje ovom planinskom lepoticom.

Da bi vam približila lepote moje ljubimice savladala sam i način dodavanja fotografija na blog i na to sam vrlo ponosna, tako da ću sada štedeti na rečima - neka fotke govore.

Na Kaluđerskim barama je održan Balkanski kup na kome je prijavilo učešće 11 država, pa je toliko bilo i zastava na jarbolima.

Da bi stazu dugu 110 kilometara prešli za dana, start trke je bio u cik zore - 5 i 30'. Naravno da sam bila tu sa sve podočnjacima

 Da li igde još kao na Tari jele i borovi rastu iz vode i to drinske... Ne nije greška voda u reverzibilno  Zaovinsko jezero pumpama stiže iz reke Drine i tu se meša s vodom Rzava...

 Eh da mi je ovakva kuća pa još na Tari - pusti sanak. Inače u njoj je i prodajna galerija slika, a nalati se malo dalje od hotela „Omorika”

 Taaaara, pogled sa zidina nekadašnjeg grada Solotnika

Da se ne lažemo, ja bi srećna bila i kada bi se ova koliba MOJOM zvala.

 Toliko za ovaj put. S obzirom da sam na Tari bila DVA dana, mogu vam o njoju pričati i ređati fotke naradna dva meseca. I samo da ne zaboravim kakva bi ja bila TaraTavna, da i svoju drugu ljubimicu nisam posetila i za ovaj put evo kako izgleda jedna od crkvenih fresaka.

I da znate bilo bi ovo sve i pre na blogu da usput nisam imala bliski susret sa poljoprivrdnom mašinom - kako se u saobraćaju tretira traktor, kome su otkazale kočnice, tako da nastalu štetu snosi ko je oštećen, a ne ko je kriv...

 

 

Obula sam cipele skitare, pa ne stižem da ćaskam, ali ću nadoknaditi - kada paaaaaaaaaaaaadne prvi sneg!

Juče sam bila u Krušedolu. Nije mala stvar proslaviti 500. rođendan. Verujem da ste već saznali kako je bilo, ispod koje šatre se služila jagnjetina, a ispod koje prasetina i da je med - tegla bio 500 dinara (u skladu sa jubilejom). Nešto više o manastiru i dinastiji Branković, Makismu i Angelini ispričaću vam čim se „izujem”.

Bila sam i u Kovačici kod Zuzane Vereski. Ako ste pomislili da je to čuvena slikarka, svetskog glasa kod koje je u posetu dolazio i Jurije Gagarin i Rolingstonsi i tako redom grešite - to je bila Halupova. Međutim, i ova „moja” Zuzana, je svestki poznata, nema države u svetu u kojoj nisu bile njene slike, a u mnogim i ona s njima, iza nje je 37 samostalnih izložbi, kolektivne ne broji. NIje odolela iskušenju da zamoči četkicu u boju i na čuvenom Montmartru u Parizu, a pošto nije imala platno, slikala je po rukama prolaznika i svi su bili oduševljeni. Njen suprug Pavel je kuvar i stolar. Koja čarobna kombinacija, dok ona slika on može da zaprži ručak i usput napravi štafelaj... Ali to ne radi, umoran je od varjača na poslu pa kod kuće ne prilazi šporetu, a umesto štafelaja pravi prekrasna drvena jaja. Imam fotke pa kad.., jeste kad se izujem „kačim” ih na blog - pod uslovom da me naučite!

E to je bilo juče, a sutra preko Valjeva i Debelog brda, uz neizostavnu pauzu u kafanici „Duga” gde služe sjajne jagnjeće sarmice u kiselom mleku i kafu za 30 dinara,(toliko je bila  pre nekoliko meseci), produžavam na Kaluđerske bare na TARI. Gore je  Balkanski kup u daljinskom jahanju. Stigli su učesnici iz 10 država. Naš favorit je nastavnica Olgica Petronijević, koja je pre samo dve godine prvi put probala da jaše, a već je državni prvak, nadam se i Balkanski, O TOME JAVLJAM S LICA MESTA (ako nađem laptop ja ga nemam). E kad utihne galop konja, ugasi se logorska vatra a strune gitare se umire, eto mene nazad za MOJ BEOGRAD. Sve ću vam lepo i u detalje, u stogom poverenju ispričati.

Da ne zaboravim, bila sam i u Krčedinu, ako se za vikend pitate gde bi da prošetate predlažem restoran na obali Dunava, ne prvi već drugi ispod bolnice u Slankamenu, nažalost ime nisam upamtila ali ćete ga, čim ga ugledate, „spaziti”. Tu  riblju čorbu za dvoje ne može da pojede ni četvoro, a cena pristojna.

 Toliko za ovaj put, misliću na vas dok budem jezdila Tarom, palila sveću u manastiru Rača i pila vodu s ljubavnogh izvora na Lađevcu, malo li je?

VAŠA 

TaraTavna

p.s. mnogo mi se dopada moje Blog ime

 

 

Kad na mlado poljsko cv'jeće............................................................. Biser niže ponoć nijema,................................................................. Kroz grudi mi želja l'jeće:................................................................... Što te nema, što te nema?"..................................... A. Šantić ...................................................................................................................................Znam, još me ne poznajete, još mi se ne nadate, a kamoli da mi se radujete, nemate pojma za moj plan da Vas odvojim od jastuka, fudbalskih utakmica, heklice, olovke i gumice... Kako sam to zamislila? Videćete! Ja znam tajni put do vašeg srca, kao što su Tara i Tavna kroz lavirinte mog života pronašle i zaposele sve moje komore i predkomore. Pričaću vam gde sam bila, koga sam upoznala, šta sam čula, ko mi je namignuo, ko me je uvredio, a ko mi ružu poklonio. Pokazaću vam kako se prave najbolje palačinke, gde se pecaju lignje, kako najbrže da vam iskipi mleko... I sve ćete mi verovati jer ja znam put do Lajkovca, i kako da stignete do pećine Ravništarke, i zašto je gužva kod oca Gavrila u manastiru Privina glava i gde živi Blagojica. Ma ima načisto da vas zavedem, pa makar na blogu čoček igrala. Ne verujete - tim gore po vas. A ako mi verujete, učiniću sve da opravdam vaše poverenje.

Drina je između planine Tare i planine Majevice, na kojoj se nalazi manastir Tavna, a ja sam nadam se poput Drine od danas tj. večeras s vama.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.