Drina

 “AKO VAM ZIVOT DAJE LIMUN VI NAPRAVITE LIMUNADU”

Dobro de bi će i za druge drage komentatore, otom potom ima dana. Ali ovaj zlatiborski kup sa šumskim voćem ovog puta je samo za osobu čiji savet je pomogao da se nastavi jedno lepo prijateljstvo koje se za trenutak spotaklo o ćutanje.

Sanjarenja56 HVALA!

   Otišla je na put bez povratka. Dobra stara majka u društvu je anđela. Imala je tu sreću da njena deca budu uz nju do poslednjeg časa i uzvrate joj nežnošću i ljubavlju kao što je i ona brinula o njima majčinčinski toplo s puno razumevanja. Otišla je „po redu”, u godinama „spremnim za put”. Ostala je praznina. Više je nema da pita:„jesi li gladan”, „obuci se da ne nazebeš”, „kada se vraćaš”...

Tišina odzvanja. Možda  je do nekle može ublažiti blizina prijatelja. Saznanje da nismo sami, da neko o nama i dalje iskreno brine.

Daleko sam da dodam šolju čaja, da napravim palačinke (to bi sigurno i vezanih očiju umela)... Jedino što mogu je da napišem pismo, poruku... 

„Nije mi ni do čega...” Poštujem, ćutim, a u sebi se pitam kad ako ne sada reći nekome - računaj na mene? Da li je u redu to što  ćutim? 

Šta je veća greška „dosađivati” nekome kome, skrhanom tugom, nije ni do čega, ili ga pustiti da odboluje svoj bol? 

Na momente se osećam i povređeno, ako ti nisam potrebna kada ti je teško, ako ti tada moje društvo smeta, to onda znači da me i ne doživljavaš kao pravog, istinskog, prijatelja pred kojim se ne ustručavaš pokazati svoju slabost, suze,  nemoć da se odupreš tuzi... 

Beograd je dobio još jedan izuzetno luksuzan hotel na samom uglu Sremske (br 1) i Terazija (br2).  Nalazi se u zgradi koja više od 100 godina krasi ovaj deo grada, a u kojoj je svojevremeno bila banka.

Oni koji požele da uživaju u raskoši ove beogradske turističke bombone mogu da izaberu jedan od 7 luksuznih apartmana. Ukoliko se opredele za Rojal doručak sa korišćenjem Spa centra koštaće ih 415 E. Skrominija varijanta u Deluxe apartmanima je 315 E. Preostaje vam da se oprdelite .

Ja sam se promuvala hotelom, zavirila u svako ćoše i evo kako to sve izgleda:

Mini kuhinja, trpezarija i dnevni boravak, sa izuzetnim osvetljenjem, plazmnaTV i ružom - dizajnerima svaka čast na izuzetno obavljenom poslu.

Spavaća soba, da li je krevet udoban - e to vam ne bi znala kasti. Ali da imam ovakav garderobni ormar (slika dole) i moj bi stan bio besprekorno uredan.

Sada vas vodim do toaleta u kome je na mene najveći utisak ostavila uveličavajuće ogledalce - mislilo se i na goste koji imaju problem s dioptrijom.

 I šta na kraju reći, ko može ne uživa, a ko želi neka sneva...

Perkov salaš se nalazi  na Fruškoj gori, kod Iriga. Do njega se stiže zemljanim putem uz pažljivo uočavanje putokaza.

Kada stignete do salaša, koji se sakrio iza polja kukuruza iznenadiće vas idila o kojoj se sve ređe i priča, jer oni koji pamte ta vreman o njima ne rado govore kao da se stide svog porekla, pa bi da ga što pre zaborave. 

Oko kuće se jure pas i mačka, kokoška kokodakanjem javlja da je upravo snela jaje, na kući fenjer na gas, a u pletenoj košari jabuke...

Perko nas je dočekao u gaćama - onim sremačkim ko sneg belim, sa šeširom na glavi... Ljubazno nudi rakiju ili sok od malina... To što ovde možete da poručite da popijete ili pojedete je domaće. Mi smo imali sreće da stignemo baš na vruće krofne sa đžemom od kajsija...

A kada smo se napojili i najeli, onda smo na sveže pokošeno seno prilegli... Taj miris opojnih trava je prava aromoterapija, a tek toplina tkanog ćilima koji je prebačen preko „ležaja”... Najlpše od svega je što se osećate - opušteno, slobodno, kao kod svoje kuće...

Ako me pitate za cene hrane i pića - u rangu su beogradskih, ali se ovde baš sve i ne naplati, poput makovnjače kojom smo posluženi za srećan put i „dođite nam opet”.